Сестринство Пјухтицког манастира обратило се отвореним писмом Савету цркава Естоније поводом притисака на манастир
Сектор за информисање ОСЦП-а, 26.04.2024. Игуманија и монахиње Успењског Пјухтицког манастира обратиле су се отвореним писмом Савету цркава Естоније и његовом председавајућем архиепископу Урмасу Вилму поводом изузетно алармантне ситуације која је сада настала око манастира.
Како је раније објављено, 11. априла министар унутрашњих послова Естоније Лаури Љенеметс, говорећи уживо на националној телевизији, позвао је парламент земље да „призна Руску православну цркву као терористичку организацију“ забранивши њене активности. Недељу дана касније естонском парламенту је поднет нацрт изјаве „у којој се осуђује Московска Патријаршија“. Министар Љенеметс је 23. априла рекао да православни манастири у земљи, који одбију да иступе из потчињености Руске Православне Цркве, одлуком државе могу бити суочени са принудним прекидом активности. Ујутру тог дана стигао је у Пјухтицки манастир, где је у разговору са игуманијом Филаретом (Калачјовом) и низом представника манастира рекао да држава не жели да заоштрава сукоб са православним верницима, па је стога предложено да се размотри питање изласка манастира из ставропигијалног статуса, „како би се искључила могућност духовног утицаја Патријарха московског и целе Русије Кирила на њега“.
Напоменувши да у свету изван манастирских зидина кључају страсти, да се сукобљавају противречности, пламте војни сукоби, монахиње Пјухтицког манастира су у отвореном писму Савету цркава Естоније нагласиле да је за њих крвави оружани сукоб који се тренутно одвија у центру Европе извор дубоког бола у срцу: „У нашим сталним молитвама молимо Господа свих да покаже Своју благу моћ и помири учеснике овог бруталног војног сукоба, приморавајући нас да се сећамо страшних страница минулих светских ратова“.
Истовремено, са жаљењем истичу да Пјухтицки манастир и његове монахиње покушавају да увуку у политичке противречности које сама суштина монашког живота не познаје: власти Републике Естоније желе да прекину крвне везе са Руском Православном Црквом и очекују да се они самоиницијативно одрекну ставропигијалног статуса.
„Са наше стране такав корак је једноставно немогућ“, истиче се у обраћању. „Представници државних органа Естоније то, наравно, можда не знају ни разумеју, али ви, наша браћо у Христу, знате шта за манастир значи његова канонска повезаност са Мајком Црквом. Не можемо, немамо право да га једнострано рушимо, пошто је ставропигијални статус манастира прописан у Повељи нашег манастира, који немамо право да мењамо својом вољом. Манастир је добио Ставропигију 1990. године трудом и залагањем блаженопочившег патријарха Алексија II (Ридигера). За монахиње је сећање на њега светиња, јер је он био тај који је као архијереј Талина у време Хрушчовљевог атеизма спасао манастир од затварања. Пјухтицки манастир, који је основан 1891. године, непрекидно се моли Господу већ 133 године. За то време у свету су се десиле кардиналне промене... Подсећамо на промене које су се десиле само да бисмо показали да наш манастир није био подложан страстима друштвено-политичког живота и да је од првих година до данашњег дана остао непоколебљиво веран свом монашком одређењу и призиву који чине молитва и рад. Зато смо дубоко уверени да је интервенција државе у начину монашког живота који се развијао више од једног века лишена било каквог стваралачког смисла. У манастиру су се молили и радили људи у Царској Русији, у Совјетском Савезу (СССР), у Републици Естонији, и, искрено се надамо да и даље нећемо бити лишени могућности да узносимо своје молитве Богу, како би читавој Земљи, свим земљама и свим народима био дарован миран живот“.
Игуманија и сестре су апеловале на хришћане Естоније различитих вероисповести да Пјухтицком манастиру пруже сву могућу подршку.
„Уверени смо да сваки верник разуме да свака политика, а посебно политички притисци представљају дубоко стране појаве за монаштво. Манастир је изван политике. То је наш кредо. Усуђујемо се да се надамо да ће ваше молитве помоћи да се ова истина пренесе властима Републике Естоније које изузетно поштујемо“, закључују аутори апела.