Главна страница Новости
Коментар протојереја Николаја Балашова, саветника Патри…

Коментар протојереја Николаја Балашова, саветника Патријарха московског и целе Русије, поводом изјаве председника Летонске Републике

Сектор за информисање ОСЦП-а, 07.09.2022. Саветник Патријарха московског и целе Русије протојереј Николај Балашов прокоментарисао је изјаву председника Летонске Републике Егилса Левитса о амандманима које је у летонском Сејму унео на Закон о Летонској Православној Цркви. Коментар је објављен 7. септембра 2022. године на званичном сајту Московске Патријаршије:

„Пажљиво сам прочитао изјаву председника Републике Летоније Егилса Левитса о амандманима на Закон о Летонској Православној Цркви које је унео у летонском Сејму. Изненађује то што шеф државе не познаје историју своје земље. Заиста, како наводи, аутономну управу Православној Цркви у Летонији доделио је свети Патријарх московски и целе Русије Тихон у лето 1921. године. Међутим, исту аутономију поново су потврдили Патријарх московски и целе Русије Алексије II и Свети Синод Руске Православне Цркве 11. августа 1992. године, а 22. децембра Патријарх Алексије потписао је одговарајући томос о самоуправи. То је управо статус, који је Летонска Православне Црква имала при архиепископу Јовану (Помери) и који има и сада, а за чију реализацију није потребно доносити никакве нове законе. Историјски „Правилник о статусу Православне Цркве“, који је помињао председник, (нацрт је припремио исти архиепископ Јован), који је одобрила летонска влада 8. октобра 1926. године, било је позитивно достигнуће у своје време: захваљујући њему, ЛПЦ је добила право правног лица. Али тамо се говорило о „правима самоуправе и самоопредељења“, а не о аутокефалности, како погрешно сматра господин Левитс. Користећи потпуну слободу унутрашње самоуправе у својим црквеним пословима, Летонска Православна Црква је чувала и чува духовну везу са целом пуноћом Руске Православне Цркве и није одсечена од ње. Управо је то био завет Светог Архиепископа ришког Јована, који је своју верност јединству Цркве платио најскупљом ценом – својим животом.

Прогон Православља у Летонској Републици, нажалост, почео је од првих година њеног постојања. Неколико дана пре доласка архиепископа Јована у Ригу, власти су одузеле и предале римокатолицима манастир Св. Алексија, човека Божијег – резиденцију ришког архијереја, те је владика годинама живео у мрачном подруму испод сабора. Заплењено је 28 цркава, затворена је богословија (њена зграда је дата Летонском универзитету) и богословска школа у којој је основана војна школа; одузета је четвртина здања која припадају Цркви, а на захтев Православне Цркве за правну заштиту у земљи први председник Летоније Јанис Чаксте одговорио је: „То не захтевају ни државни интереси, ни актуелна политичка ситуација; то исто раде и суседи Летоније“. Након усвајања „правилника“ из 1926. године положај Цркве се донекле поправио, али политички притисци, усмерени на потпуни раскид Летонске Православне Цркве са Московском Патријаршијом, нису престајали. У међувремену, из писама архиепископа Јована која су дошла до нас, познато је да је он настојао да се „строго придржава тачног смисла формула“ документа, који је издао Патријарх Тихон, надајући се да ће оправдати његово поверење, и никада није користио „саблажњиве речи попут аутокефалности и аутономије“ (писмо митрополиту вилно-литванском Елевтерију од 1. новембра 1927. године; ЛГИА, Ф. 7131, инв. 1, бр. 28, Л. 97). Другим речима, владика је остао бескомпромисан. И, убрзо након успостављања диктаторског режима Карлиса Улманиса праћеног растурањем парламента, забраном политичких партија и укидањем слободе штампе, у октобру 1934. године архипастир је брутално убијен. Злочин је остао нерасветљен. Тек после овог убиства 1936. године летонске власти су успеле да добију (уместо тражене аутокефалности) прелазак Летонске Православне Цркве под јурисдикцију Цариградске Патријаршије, која се у Летонији задржала до 1940. године. За ово је прво било потребно, што није било превише тешко за време диктатуре „вође нације“, забранити сазивање Сабора ЛПЦ-а на годину и по дана, насилно променити скоро цео састав Синода ЛПЦ-а на захтев Министарства унутрашњих послова „подобним“ лицима, да се по наредби истог МУП-а промени повеља ЛПЦ-а тако да се о свим битним питањима, укључујући избор епископа, одлучује само уз сагласност државних органа.

У нацрту закона председника Левитса, објављеном на сајту парламента Летоније, директно се каже: „Закон у потпуности утврђује аутокефални статус Цркве“ (члан 3). Ступање на дужност поглавара ЛПЦ-а, као и било ког њеног епископа, сада званично најављује Кабинет председника државе, а на основу информација које доставља ЛПЦ, најављује разрешење истог лица са дужности. У образложењу се истиче да управо овај поступак „омогућава да се провери усклађеност лица изабраног на функцију са свим захтевима нормативних аката и интересима националне безбедности“, а да ће усвајање нацрта закона уопштено „ојачати улогу Цркве и допринети кохезији летонског друштва“, јер је статус аутокефалне Цркве „одваја од утицаја државе-агресора Руске Федерације“, што, опет, „одговара интересима националне безбедности Летоније“.

А Цркви је наређено да до 31. октобра „усклади свој устав са изменама овог закона о статусу Цркве“. Поред тога, саопштено је да су „у току израде нацрта закона одржане консултације са Министарством спољних послова, Министарством правде и органима државне безбедности... Црква је обавештена о ставу Републике Летоније у вези са њеним правним статусом, тј. о томе да је она аутокефална Црква“. Истовремено се тврди да држава наводно „не утиче на питања црквене доктрине и канонског права, и да се у њих не меша“.

Дакле, председник једне секуларне државе, после консултација са Министарством спољних послова и органима безбедности, где су се, по свему судећи, окупили и стручњаци за православне каноне, доноси црквено-канонску одлуку о „аутокефалности“ – притом наводећи лажне историјске референце, које стварају утисак да се за аутокефалност залагао архиепископ Јован (Помер), кога много поштују православни верници у земљи, кога је прво канонизовала Летонска Православна Црква, а затим и цела Московска Патријаршија. Световном парламенту предлаже се да преузме на себе решавање унутрашњих питања црквеног устројства Православља у земљи.

Како све ово има везе са чињеницом да се у члану 99. Устава Републике Летоније и даље наводи: „Црква је одвојена од државе“? Са међународним актима о људским правима које је потписала Летонија? Никакве. И то никога посебно не изненађује у атмосфери правног нихилизма, који обухвата наше западне суседе. Важна је само тренутна политичка сврсисходност, како је схватају челници земље или тутори који стоје иза њих. Потпуно је неважно шта ће такве одлуке донети народу Летоније. Недавно је исти председник добио задатак да „изађе на крај“ са погрешним делом народа. А како да изађе на крај? Врло лако: „Њих просто треба изоловати.“ То је све.“

Објави:
Патријарх Кирил састао се са председавајућим ОСЦП-а, Патријаршијским егзархом за Западну Европу и егзарховим викаром

29.11.2022

Његова Светост Патријарх Кирил освештао храм Рођења Пресвете Богородице у региону Кулишки (Аланско подворје)

27.11.2022

Честитка Предстојатеља Грузијске Православне Цркве Његовој Светости Патријарху Кирилу поводом 76. рођендана

20.11.2022

Честитке чланова Светог Синода Руске Православне Цркве Његовој Светости Патријарху Кирилу поводом рођендана

20.11.2022

Саучешће Његове Светости Патријарха Кирила поводом погибије људи у терористичком нападу у Ширазу

28.10.2022

Честитка Патријарха Кирила митрополиту Чешких земаља и Словачке Ростиславу поводом имендана

28.10.2022

Честитка Његове Светости Патријарха Кирила главном рабину Русије А. С. Шајевичу поводом 85. рођендана

28.10.2022

Његова Светост Патријарх Кирил састао се са генералним секретаром Организације исламске сарадње

25.10.2022

Саучешће Његове Светости Патријарха Кирила поводом несреће у руднику угља на северу Турске

16.10.2022

Честитка Патријарха Предстојатељу Антиохијске Православне Цркве поводом имендана

26.09.2022

Његова Светост Патријарх Кирил састао се са члановима Комисије за дијалог Руске Православне Цркве и Коптске Цркве

20.09.2022

Честитка Његове Светости Патријарха Кирила краљу Велике Британије Чарлсу III поводом ступања на краљевски престо

10.09.2022

Саучешће Његове Светости Патријарха Кирила поводом смрти краљице Елизабете II

09.09.2022

Руска Црква признала Македонску Православну Цркву – Охридску Архиепископију као аутокефалну сестринску цркву

25.08.2022

Саучешће Његове Светости Патријарха Кирила поводом трагедије на Цетињу

13.08.2022

Патријарх Кирил састао се са председавајућим ОСЦП-а, Патријаршијским егзархом за Западну Европу и егзарховим викаром

29.11.2022

Председавајући ОСЦП-а састао се са митрополитом корсунским и западноевропским Нестором и епископом кафским Петром

28.11.2022

Његова Светост Патријарх Кирил освештао храм Рођења Пресвете Богородице у региону Кулишки (Аланско подворје)

27.11.2022

Председавајући ОСЦП-а изразио саучешће поводом смрти министра спољних послова Републике Белорусије В. В. Макеја

27.11.2022

Председавајући Одељења за спољне црквене послове састао се са председником Татарстана

25.11.2022

Председавајући ОСЦП-а састао се са митрополитом ахалкалашким Николајем

15.11.2022

Председавајући ОСЦП-а састао се са Његовом Светошћу Патријархом српским Порфиријем

10.11.2022

Председавајући ОСЦП-а посетио Храм Светог Саве у Београду

10.11.2022

Председавајући ОСЦП-а састао се са амбасадором Руске Федерације у Србији

10.11.2022

Његова Светост Патријарх српски Порфирије и митрополит волоколамски Антоније посетили подворје Руске Православне Цркве у Београду

10.11.2022

Митрополит волоколамски Антоније састао се са Патријархом коптским Тавадросом II

07.11.2022

Митрополит волоколамски Антоније учествовао у свечаностима Јерусалимске Патријаршије

05.11.2022

Митрополит волоколамски Антоније присуствовао пријему у част Дана народног јединства

04.11.2022

Председавајући ОСЦП-а састао се са руским амбасадором у Израелу

03.11.2022

Почиње радна посета председавајућег ОСЦП-а Светој земљи

03.11.2022

Page is available in the following languages
Повратна информација

Обележена поља * обавезна су за попуњавање

Послати поруку
Рус Укр Eng Deu Ελλ Fra Ita Бълг ქარ Срп Rom عرب