Патријарх Порфирије: „Косово и Метохија су наш духовни Јерусалим“
„За нас је најважније да су Косово и Метохија наш духовни Јерусалим“, нагласио је Његова Светост Патријарх српски Порфирије одговарајући на питања дописника руског часописа Међународни живот. Он је напоменуо да као што су Јевреји током миленијумских егзодуса у дијаспори говорили: „Догодине у Јерусалиму“, српска омладина се поздравља са „догодине у Призрену“ манифестујући да чува свест да је Призрен царски град, престони град, Душанов град, да зна да се, на пример, вредност храма посвећеног Богородици Љевишки, названој по средњовековном топониму, не може измерити никаквим земаљским благом“, наставио је Његова Светост.
Притом је Предстојатељ Српске Цркве истакао да у оваквом поздраву нема позива на сукоб или било какву агресију: „Наш пут, пут наше државе, нашег народа и Цркве је пут дијалога, мирољубиве коегзистенције, уважавања сваког људског бића, свих позитивних људских уверења. Али то не значи никакав релативизам од стране Цркве по овом питању. Црква, али и Патријарх лично, настоји да непосредно и систематски, на различите начине по питању Косова и Метохије као заветне српске земље, утиче на дух времена, на биће народа, на укупне друштвене, политичке и културне прилике у држави, како би начин размишљања младих нараштаја изражен у максими „догодине у Призрену“ био трајна парадигма.“
Он је изразио дубоку захвалност „на подршци у борби за правду и мир, за Косово и Метохију, Руској држави, која се не либи да уложи вето у Савету безбедности, Руској Православној Цркви, другим помесним Православним Црквама, и у грчком и у словенском свету, као и папи Фрањи“.
Говорећи о утисцима са свог недавног путовања на Косово и Метохију, Патријарх Порфирије је истакао паралеле између духовног живота на овим просторима и духовног живота у западној Европи: „У јужној српској покрајини велики је број руинираних, девастираних, обесвећених, порушених, стога и празних храмова у којима је вековима служена Литургија. У Европи је, такође, велики број, празних храмова, са том разликом што нису порушени, нити обесвећени од оних који Христа и Цркву Његову не желе. Храмови у којима је вековима служена Литургија претворени су у ресторане, тржне центре, различите туристичке атракције, дискотеке и слична места масовне забаве“.
„Могуће је да отуда и потиче неосетљивост према уништавању цркава у овом делу Европе и страдању хришћана“, сматра Најсветији Владика.
Са горчином је испричао да је манастир Мушутиште из XIV века, у коме је рукоположен 1985. године, 1999. године порушен до темеља од стране становника тог краја. Порушена је и парохијска црква, такође из XIV века, а све српске куће су спаљене. „Протерани Срби из Мушутишта, сваке године на Педесетницу, јер је храм био посвећен Светој Тројици, долазе, уколико их не спрече, на рушевине манастира мог посвећења, где се служи света Литургија. И то је слика духовног живота на Косову и Метохији. Значи, тамо где је храм порушен или спаљен, уколико месне власти не спрече, служи се једном годишње, на дан светитеља коме је храм посвећен. Тада се ту окупи и народ.“
„У северном делу покрајине, где је српски православни народ остао у апсолутној већини, може се рећи да се црквени живот одвија нормално, уобичајено, као и другим деловима Србије, у Републици Српској, Црној Гори итд.“, констатовао је Најсветији Патријарх Порфирије.
Он се дотакао и ситуације у такозваним српским енклавама у којима преовлађује албанско становништво, истакавши да су то „заправо прави гетои“. Постојање оваквих гетоа сматра највећом срамотом за Европу у XXI веку. Патријарх је напоменуо да у овим гетоима постоји духовни живот: у свакој енклави постоји свештеник који стално служи у храму. „Може се рећи: богослужења се одржавају редовно, уобичајено, али то „уобичајено“, треба схватити веома, веома условно, јер се и свакодневни живот одвија само унутар тих енклава, понегде у једној или две улице, из које је веома ризично изаћи, поготово женама и деци“, рекао је Предстојатељ Српске Цркве.
„Мора се рећи да је духовни живот врло добро организован, а да је за ово заслужан епископ рашко-призренски Теодосије са монаштвом, свештенством и верним народом“, констатовао је Најсветији Патријарх српски Порфирије.
Сектор за информисање ОСЦП-а/