Митрополит клински Леонид: Нећемо ломити локалне темеље и традиције афричких парохија

Дана 29. децембра 2021. године на заседању Светог Синода Руске Православне Цркве одлучено је да се оснује Патријаршијски егзархат у Африци. За патријаршијског егзарха постављен је митрополит Леонид (Горбачов), који је добио титулу „клински“. У интервјуу који је дао Јелени Веревкиној, дописници „Интерфакс-Религија“, владика је говорио о томе како ће се и којим средствима развијати нове парохије, да ли су могуће манифестације расизма у Руској Цркви и да ли вреди чекати нове заинтересоване да се придруже Московској Патријаршији у блиској будућности.

– Поводом ступања неких афричких парохија у састав Руске Православне Цркве намеће се низ сасвим нових питања. Шта мислите, да ли ће се наша Црква суочити са неким новим изазовима – на пример, са захтевима да се апостоли или Христос приказују са тамном кожом, као што се дешава у неким протестантским црквама? Да ли се у Цркви може појавити питање расизма и какав је генерално Ваш став према покрету „Black Lives Matter“, да ли он може да се појави и у Цркви?

– Ми увек кажемо да у Цркви „нема ни Грка, ни Јеврејина“ (Кол. 3,11), па стога ова или она представа повезана са националним симболима не преовлађује у православном предању. Расизам не може настати у Православној Цркви ако се за то не створи етнофилетско тле. Све увек зависи од људи који своје стадо воде ка спасењу.

Што се тиче питања о покрету, још једном наглашавам да је у Православљу спасење могуће за све вернике, без обзира на боју коже, националност или језик, за све који се труде да не одступају од Божијих заповести и Црквених канона.

— Да ли ће се у Африци оснивати богословије за обуку и школовање православних свештеника?

– Данас тек почињемо са спровођењем наших планова. Несумњиво, питање образовања је један од приоритета. Знамо како то да решимо. Постоје одличне школе богословије за подучавање и припрему ученика. Међутим, уколико буде потребе за тим, могуће је да ћемо на територији афричког континента основати један број образовних институција.

– У постсовјетском образовању, посебно богословији, увек је било доста напето са језицима, а овде сада имамо афричке језике. Ко ће припремати људе за рад у Африци?

— У Русији постоји довољан број универзитета који могу да обуче стручњаке за језик. Поред тога, у афричким земљама говоре енглески, француски, свахили и на локалном дијалекту. Тренутно не постоји горући језички проблем. Разговарамо на наведеним језицима. Постоје штампане публикације, верска литература, служење Свете Литургије, богослужбени текстови на различитим језицима континента. Преводилачки рад ће се обављати по потреби. У најширем облику разматрамо питање припреме стручњака.

— Да ли у Руској Цркви постоје људи – добротвори, епископи који су спремни да финансијски подрже ове афричке парохије? То су, углавном, веома сиромашне заједнице којима је потребна финансијска подршка. Ко ће их финансирати?

– Да, у Руској Цркви постоје добротвори који јој помажу у бројним областима, и, будући да нису равнодушни према судбини Васељенског Православља, спремни су да својом великодушношћу подрже и нашу мисију у Африци. Захвални смо им што схватају да сада Руска Црква постаје заштитница Православља, не дозвољавајући да се свештени канони газе у корист једне или друге политичке одлуке.

– Које ће кораке у најскорије време предузети у Руској Цркви у погледу развоја ових нових парохија?

– Прошле су само две недеље од историјске одлуке Светог Синода, тако да је рано говорити о корацима који ће се предузети у најскорије време. До последњег дана смо се надали да ће руководство Александријске Православне Цркве схватити трагичност својих корака и донети једину исправну одлуку – да ће одбити да подрже раскол. Нисмо се унапред спремали ни за шта, али, верујте, неће остати на томе. Сада се разрађује потпуни програм не само за развој парохија, већ и за пуноправно присуство Руске Православне Цркве на континенту, укључујући литургијску, образовну, социјалну и хуманитарну компоненту.

— Колико се ток литургијског и парохијског живота ових парохија разликује од традиционалног поретка у парохијама наше Цркве?

– Свака заједница има своје особености. Православље је јединствено по томе што не елиминише, не модификује националне традиције, културу – оно сједињује у Христу све без изузетка. О томе сам више пута говорио, носећи послушање и у иностранству и у Русији. Нећемо рушити локалне темеље и традицију. Стрпљење и љубав су одувек биле одлике Православља. Стога, напротив, подржаћемо и сачуваћемо индивидуалност сваке заједнице на континенту, ако њене особености не противрече Црквеном учењу. Ове традиције неће утицати на ток богослужења.

– Зар не мислите да ће присаједињење афричких парохија отворити покрет присаједињења Руској Цркви и у другим Црквама које су признале неканонску цркву Украјине (ПЦУ), у Кипарској, Грчкој?

– Раније смо рекли и поновићемо: Руска Православна Црква се не бави експанзијом. Цариградски Патријарх је починио канонски злочин ступивши у црквено општење са расколницима. Низ Православних Цркава је подржао ову незакониту одлуку и саслуживао са људима који немају канонско, односно законско, рукоположење, који нису свештенослужитељи.

Знамо да, по учењу Цркве, „онај ко разговара са расколницима и сам постаје расколник“. Бранили смо и бранићемо православне који одбијају да се повезују са расколом.