О оснивању Патријаршијског егзархата у Африци. Интервју са митрополитом клинским Леонидом
Свети Синод Руске Православне Цркве објавио је 29. децембра епохалну одлуку о оснивању Патријаршијског егзархата у Африци. Њега чине више од стотине свештеника Александријске Цркве, који су желели да је напусте након што је њен поглавар, Патријарх Теодор, признао украјинске расколнике. На челу новог егзархата је митрополит клински Леонид (Горбачов). У ексклузивном интервјуу за РИА Новости говорио је о непосредним плановима Цркве у Африци: о будућности свештенства, парохијана, изградњи саборних храмова, као и о односима са Александријском Патријаршијом.
- Владико Леониде, да ли планирате у блиској будућности одлазак у Африку ради организације послова егзархата?
- Планирам архипастирску посету Африци. Тренутно посете једном броју земаља нису могуће услед епидемиолошких ограничења. Ипак, структура егзархата ће се развијати, биће потребни људски ресурси, кадровско питање је данас један од највиших приоритета.
Језгро егзархата биће исковано у Москви. Ово је потпуно нова моћна структура континенталних размера, која захтева савесно, детаљно проучавање и разраду.
- Да ли су сто два свештеника Александријске Цркве, који су прешли у Руску Цркву, учинили то заједно са својим парохијама или не?
- Да, са парохијама и паством. А, према нашим прогнозама, ово је тек почетак.
- Где ће се налазити катедра новог егзархата и да ли ће се у Африци градити нови саборни храмови, на пример, у Каиру?
- За административне потребе егзархата Његова Светост Патријарх Кирил је доделио подворје Патријарха московског и целе Русије храма Свих Светих на Кулишках у Москви, док ће се храмови Руске Православне Цркве у афричким земљама подизати по потреби. Решава се питање доделе земљишне парцеле у Каиру за изградњу тамошњег храма. У Јоханезбургу, центру Јужноафричке епархије, од 1999. године делује парохија Руске Православне Цркве. Поред храма, комплекс парохије обухвата још неколико додатних просторија за њене потребе. То је пуноправна материјална база за оснивање епархијског центра са саборним храмом на том месту.
- Како се мењају перспективе наше Цркве у Африци у вези са одлукама Синода?
- По нашем мишљењу, ово је историјски корак. Руска Православна Црква добија другачији статус и преузима одговорност повезану са овим епохалним догађајем. Нисмо спремни да се помиримо са неправдом и кршењем Црквених канона, ко год то чинио.
Осим тога, Руска Православна Црква се увек брижно односила према положају хришћанских мањина широм света, и у том погледу, Африка не представља изузетак. Причамо о томе на свим платформама. Права хришћана не смеју да се нарушавају, а ми дајемо све од себе да их заштитимо и поштујемо.
- Пошто су у егзархији формиране две епархије, могу ли локални свештеници који су прешли у Руску Цркву да постану њихови епископи?
- Кадровско питање је, као што је већ речено, једно од најважнијих. Не искључујемо проширење структуре егзархата, ако буде потребно. Питање могућности оснивања других епархија и постављања епископа на катедре архијереја, како из редова руског, тако и из редова афричког свештенства, може се поднети Светом Синоду на разматрање. Такође, не искључујемо да ће се неки епископи Александријске Патријаршије изјаснити да желе да се придруже Руској Православној Цркви.
- Владико, имате ли неке претпоставке како би руководство и свештенство Александријске Цркве могло да реагује на оснивање егзархата, с обзиром на то да се он појављује на њеној канонској територији?
- После антиканонске, издајничке, једноличне одлуке Предстојатеља Александријске Православне Цркве о признавању расколничке групације „Православна црква Украјине“ направили смо дугу паузу, очекујући од свештеничке хијерархије Александријске Православне Цркве да схвати дубину, трагедију и непоправљивост своје грешке, али се то није догодило. Није сазван Синод, чији су чланови могли да се изјасне о томе да ли подржавају или не прихватају једноличну одлуку патријарха Теодора. Чекали смо две године, више него што је било могуће. Сада за нас не постоји питање реакције руководства Александријске Цркве.
О реакцији свештенства говоре саме бројке. Сто два свештеника су се обратила са молбом да их примимо под окриље Руске Православне Цркве. То је значајан проценат од укупног броја клирика. Неки од њих то чекају од 2019. године. Очекујемо да ће број захтева расти.